Kad te prepoznaju je baš super osećaj
Znate onaj osećaj kad uđete u pekaru, a prodavac Vas prepozna i pita: “Uobičajeno?” Ili na pijaci, u restoranu, prodavnici… To je onaj osećaj da ste prepoznatljivi, zapamtili su Vas. Znači da ste ostavili dobar utisak.
I ja volim taj osećaj. Na pijaci uvek popričam sa prodavcem. U restoranu sa konobarom razmenim po koju reč više. Ako me neko na ulici zaustavi sa pitanjem, zaista se potrudim da dam informaciju koja će biti od koristi i pri tom sam srdačna kako bih razbila nelagodu koju najčešće oseća onaj koji pita.
To su sve neki svakodnevni odnosi u kojima ste na svom terenu i plivate lagano.
U poslu je već drugačije. Nisu svi prijateljski raspoloženi. Mala smo zemlja i svi se bore za svoje mesto. Nisam uvek nailazila na dobronamerne ljude. Ima i onih koji su moju srdačnost tumačili kao foliranje. Neki su mislili da flertujem pa su bili razočarani kad pojasnim da je došlo do nesporazuma. Uglavnom, u poslu je sve drugačije nego na privatnom polju. Tu je ipak najvažniji krajnji rezultat. Boriš se za neki cilj. I drugi se takođe bore. Sredstva se biraju u skladu sa ličnim karakteristikama.
Moje “oružje” je uvek bilo otvorenost i srdačnost. I pravednost. Fokus na krajnji cilj i guraj. Nema odustajanja. Pravo do cilja. Na tom putu ne budu svi baš srećni. Ne vide svi cilj jasno kao ja, bore se protiv pritiska, odustaju… Međutim, kada dođemo do cilja i rezultati budu super – svi cvrkuću. I onda padaju pohvale, moja sujeta se hrani neko vreme, ali novi posao već stiže, trčimo dalje, novu trku…Uspeh od juče je već nebitan kao stari model telefona.
Već duže vreme se ne bavim organizovanjem velikih događaja, ne rukovodim većim timom koji je pod stresom zadatog roka i zaboravila sam taj osećaj čitanja pohvalnih mejlova. Nema stresa, nema adrenalina, ali nema ni hrane za sujetu kao pre.
Međutim…
U toku su pripreme nove DivaGo kutije. Tim povodom sam lutala po bespuću web sajtova domaćih proizvođača u pokušaju da nađem najbolje rešenje. Na kraju tog puta sam se obratila ljudima koji su nam radili ove, sad već stare, kutije. Nisam zvala, nego otišla na vrata. I tu me dočeka iznenađenje: “je l DivaGo kutija?” U prostoriji pretrpanoj brendiranim kutijama gospođa se uputila direktno u ugao odakle je izvadila plišanu, dobro poznatu DivaGo kutiju. Znači, zapamtila je. Znači, ostao je neki dobar trag. Znači, nešto verovatno radim dobro. Prepoznala me je, setila se kutije i znala je odmah i gde joj stoji baš ta kutija. Nakon skoro 2 godine. Dobar osećaj, zar ne?
Hvala Vam gospođo, nahranili ste ovu dušu pozitivom i lepim osećajima! I sujeta je nešto gricnula. Zbog toga se smeškam već nekoliko dana, rezervoar se napinio i vozim u petoj kroz nove izazove.