„Da bi neko bio nezamenljiv, uvek mora da bude drugačiji.“ Koko Šanel

Da li je ovo rečenica kojom počinje savremeno doba mode? Da li je ovo trenutak kada moda preuzima primat nad stilom? Da li je čuvena Koko Šanel bila svesna da će ovakvom izjavom, možda, dovesti da toga da danas na modnim pistama viđamo odevne predmete kakve viđamo?

Još kao mala bila sam zaljubljena u modu. „Šila“ sam papirnim lutkama haljine po uzoru na haljine klizačica koje sam viđala na televiziji. Kasnije su stigle Barbike koje sam umotavala u parčiće materijala preostale od suknje ili odela koje je mama u tom momentu šila na njenoj Singerici.

Vremenom sam te rasparane ili na pola sašivene odevne komade koje bih pronalazila u njenoj mašini koristila i za moj odevni komad pokušavajući da izimitiram neku kombinaciju iz Burde koju sam prelistavala i dan i noć.

Nije postojala mogućnost da se u izlogu nekog od butika u gradu pojavi nova kombinacija na lutki, a da ja to ne primetim.

Maštala sam da budem manekenka samo da bih mogla sve te haljine čuvenih modnih dizajnera prošetati bar na pisti. Da bih obula sve te fenomenalne cipele i ponela u ruci torbice od kojih zastaje dah. Moda je za mene bila nešto čarobno.

Sećam se tog elegantnog koraka Naomi Kembel ili Eve Hercigove. Svile koja pada preko njihovih ramena. Crnih salonki. Savršenog kroja Šanel odela, odvažnih i smelih kombinacija Đanija, Gučijeve uštogljenosti. Sve je odisalo luksuzom, elegancijom.

Moda je bila ljubaznost. Nežnost. Ženstvenost.

U skladu sa tim nismo morali biti obučeni u najnoviji komad nekog poznatog brenda, bilo je dovoljno da smo ljubazni i nasmejani, da bi bili primećeni i moderni. Moda se nije samo nosila, moda se živela.

Iskreno da vam kažem ni sama nisam sigurna kada se sve okrenulo. Kada smo na modnim pistama počeli viđati kese za smeće i raščupanu kosu. Pogrbljeno hodanje. Agresivne poglede i bleda lica.

Kako i zašto je došlo do toga da se svila, zameni plastikom.

Da li je kriva ona Koko rečenica sa početka ovog teksta ili je nestalo interesovanje za elegancijom, nežnim osećajem pod prstima pri dodiru mekane tkanine ili jednostavno nedostatak ideja?

Ne pratim više modu. Ne prija mi modno izražavanje savremenog doba u kome je bitnije da trpite bolove u nogama zbog neudobnih cipela, samo jer su iste u modi. Da se kupuje garderoba koja je „moderna“ jednu sezonu, a zatim se baca. Da se deca ismevaju jer nemaju moderne patike ili ranac za školu.

To nije bio početni cilj mode! Moda je bila tu da iskaže nasu kreativnost, a ne moć.

Moda je bila tu da iskaže našu ženstvenost, a ne da leči komplekse nižih vrednosti.

Neko će reći: Novo doba, nova pravila.

Ok. Ali ja ne želim da ih pratim.